Ovogodišnja lista 10 najmoćnijih žena u Srbiji još jednom je pokazala da je integracija Srbije u Evropsku uniju među najznačajnijim prioritetima naše zemlje. Dokaz za to su dominantne pozicije koje na listi zauzimaju žene koje se stručno bave pitanjima integracija naše zemlje u Evropu, ali i finansijski stručnjaci na visokim pozicijama u evropskim institucijama.
1. Milka Forcan
Potpredsednica „Delte“, najveće kompanije u regionu, istovremeno i najvećeg centra moći u Srbiji. U „Delti“ je već punih 15 godina. Predlog za njeno postavljenje na mesto predsednice Saveta za brendiranje Srbije nije prošao zbog odbijanja pojedinih članova Saveta da se nađu pod njenom dirigentskom palicom. Takav razvoj događaja mnogi tumače kao prvi ozbiljan poraz Milke Forcan i kompanije čija je ona potpredsednica. Svojevremeno je izjavila: „Ako bilo ko u Srbiji smatra da je ‘Delta’ najveći centar moći po uspehu u poslovanju, organizovanosti kompanije, regionalnim ambicijama i ugledu, onda je sasvim u pravu. To s ponosom priznajemo“. Rođena je 1969. godine, završila je Ekonomski fakultet, udata je i majka dvoje dece. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja iz oblasti marketinga.
2. Lepa Brena
Lepa Brena, odnosno Fahreta Živojinović, godinama se sa velikim uspehom podjednako dobro snalazi na dva polja - poslovnom i estradnom. Bez sumnje je i jedna od retkih osoba koju rado pozivaju na gotovo sve značajnije skupove, manifestacije i proslave. Još 1998. godine sa Sašom Popovićem je osnovala diskografsku kuću „Grand prodakšn“, koja je izrasla u daleko najuspešniju kuću koja se u Srbiji bavi folk muzikom i pronalaženjem novih talenata. Paralelno s tim poslom, Lepa Brena sa suprugom Slobodanom Živojinovićem poseduje nekoliko firmi i predstavništava. Fahreta, devojačko Jahić, rođena je u Brčkom 1960. godine. Sa pesmom „Čačak“ 1982. godine je uskočila na muzičku scenu ostavši na pijedestalu sve do danas. Sa Slobodanom Živojinovićem ima sinove Viktora i Stefana.
Iako je već pune tri godine zaredom među deset najmoćnijih žena „Blicove“ liste, o šefici kancelarije Svetske banke u Beogradu u javnosti se malo zna. Karolin Junger izbegava pojavljivanje u javnosti, ali je i te kako važna i uticajna osoba u našoj zemlji. U kratkoj zvaničnoj biografiji piše da je na ovu dužnost postavljena u martu 2005. godine i da je pre toga bila savetnik potpredsednika Svetske banke. U toj međunarodnoj finansijskoj organizaciji je od 1995. U Beogradu je već bila angažovana 2001. baveći se otpisivanjem dugova Srbije i Crne Gore. Saradnici je opisuju kao istrajnu i jaku, a naši ministri koji su pregovarali s njom kažu da zna da nije lak pregovarač. Karolin Junger kaže da u Srbiji nema opuštanja i da se u budućnosti moraju postići „zapanjujući rezultati“.
4.Ružica Đinđić
Premijerka ženske vlade Srbije koju su izabrali čitaoci „Blica“ samo povremeno se uključuje u aktivni politički život Srbije, pre svega kroz podršku koju pruža političkoj opciji za koju veruje da je najpribližnija politici koju je vodio Zoran Đinđić. Ružica Đinđić je prva žena koja je dobila mesto broj 1 na izbornoj listi Demokratske stranke i član je Predsedništva DS. Osnivač je i predsednica Udruženja „Prvo deca“ i predsednica UO Fonda „Dr Zoran Đinđić“, koji je u poslednje četiri godine najtalentovanije studente iz Srbije slao na praksu u nemačka preduzeća. Aktivna je i u organizacijama koje se bave problemima autistične dece. Počasni je predsednik Univerziteta u Novom Pazaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i radila u Književnoj zajednici Novog Sada. Rođena je 1960. u Valjevu, majka je Jovane i Luke.
5. Nata Mesarović
Sudija koja je izrekla najteže kazne organizatorima i izvršiocima ubistva premijera Srbije dr Zorana Đinđića. U obrazloženju presude koju je izrekla nije štedela optužene jer im je krivica nedvosmisleno dokazana, ali nije imala milosti ni prema svedocima koji su u međuvremenu menjali iskaze. Legijini saborci iz JSO dolazili su na suđenje koje je vodila obučeni u bele majice s crvenom ružom, ali se ona nije dala zaplašiti. Nata Mesarović bila je duže od deset godina sudija za prekršaje, zatim sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, a u Okružni sud došla je krajem devedesetih. Pred prelazak u Specijalni sud radila je u većima prvog stepena Okružnog suda. Konkurisala je za Vrhovni sud skoro istovremeno kada i za Specijalni sud. Izabrana je za Vrhovni sud, odakle je delegirana za sudiju Posebnog odeljenja.
